Migrena – sve što treba da znate o simptomima i lečenju

Migrena je kompleksan i često iscrpljujući oblik glavobolje koji može značajno uticati na kvalitet života. Ovaj tekst će objasniti šta je migrena, koji su njeni najčešći simptomi, kao i kako je moguće ublažiti bol i smanjiti učestalost napada.

Šta je migrena?

Migrena je neurološki poremećaj karakterisan jakim glavoboljama koje, uglavnom počinju naglo. Bol u glavi je obično pulsirajući i zahvata jednu stranu glave, mada se dešava da zahvata i obe strane. Migrenu često prate mučnina, povraćanje i osetljivost na svetlost ili zvuk. Mogu trajati od nekoliko sati do nekoliko dana. Kod nekih ljudi postoje simptomi koji najavljuju migrenu, a najčešće to budu razdražljivost, nemir, mučnina ili gubitak apetita.                                                                                            Statistika kaže da oko 10% ljudi u svetu pati od migrene i da se tri puta češće javlja kod ženske populacije.

Vrste migrene

Postoji nekoliko tipova migrene:
•    Migrena bez aure: Ovo je najčešći oblik migrene i karakteriše je jaka  glavobolja, bez prethodnih upozoravajućih simptoma.
•    Migrena sa aurom: Pojavljuju se vizuelni ili senzorni poremećaji pre napada glavobolje, poput bljeskova svetlosti, tunelskog vida ili utrnulosti. Oko 15% ljudi koji pate od migrene osete prolazne vizuelne, senzorne ili motorne poremećaje.
•    Hronična migrena: Ako imate migrenu 15 ili više dana mesečno, to se smatra hroničnom migrenom.

Koji su simptomi migrene?

Glavni simptomi migrene

Simptomi migrene variraju od osobe do osobe, ali najčešći uključuju:
•    Intenzivnu, pulsirajuću glavobolju, često sa jedne strane glave
•    Mučninu i povraćanje
•    Osetljivost na svetlost (fotofobija) i osetljivost na zvuk (fonofobija)
•    Zamagljen vid ili vizuelne smetnje (aura)
•    Vrtoglavicu i osećaj slabosti

Šta izaziva migrenu?

U više od 60% slučajeva, migrena je nasledno oboljenje. Migrenu može da uzrokuje i određeni nivo hormona u krvi. Značajnu ulogu ima i pubertet, kada ova bolest najčešće I počinje. Mnogobrojni faktori genetske prirode, kao i faktori životne sredine mogu biti okidači za nastanak migrene.

Najčešći okidači migrene

Na ovu vrstu glavobolje direktno ili idirektno utiču:
•    Stres: Fizički ili emocionalni stres je jedan od glavnih uzroka migrena.
•    Promene u snu: Nedostatak sna ili previše sna može izazvati migrenu.
•    Hormonalne promene: Žene često imaju migrene povezane sa menstrualnim ciklusom, trudnoćom ili menopauzom.
•    Hrana i piće: Konzumiranje određene hrane poput čokolade, sireva, kafe ili alkohola (posebno crvenog vina) može izazvati napad migrene.
•    Fizički napor: Intenzivni fizički napori ponekad izazivaju migrenu.

Kako ublažiti migrenu?

Lečenje i strategije za smanjenje bola

Migrena se ne može izlečiti, ali je moguće otkloniti ili ublažiti glavobolju i smanjiti učestalost napada. Napadi migrene, ređe če se javljati ako budete izbegavali njene “okidače”.
Postoje različite metode za ublažavanje migrene:
1.    Lekovi za bol: Najčešće korišćeni lekovi za ublažavanje migrene su tablete, praškovi ili šumeće tablete koje sadrže paracetamol, aspirin, ibuprofen ili kombinaciju ovih lekova sa ili bez dodatka kofeina. Preporuka je, da se lek popije čim glavobolja počne. Postoje i posebni lekovi, takozvani antimigrenici, koje propisuju lekari ukoliko na pomažu ostali lekovi.
2.    Promena načina života: Redovno vežbanje, pravilna ishrana i kvalitetan san mogu smanjiti učestalost migrena.
3.    Terapija relaksacije: Tehnike dubokog disanja, aromaterapije, prijatna muzika, boje kao i razne vrste hobija, mogu pomoći u smanjenju stresa, što znatno smanjuje učestalost migrena.
4.    Izbegavanje okidača: Pratite koje situacije izazivaju migrenu, pokušajte da ih zapamtite i izbegavate.

Prirodni načini ublažavanja migrene

Za one koji vole prirodne metode lečenja, na prvom mestu je odmor i spavanje. Postoji nekoliko strategija koje mogu pomoći u smanjenju simptoma migrene:
•    Masaža: Masaža vrata i ramena može pomoći u smanjenju napetosti koja doprinosi migreni.
•    Aromaterapija: Eterična ulja poput peperminta ili lavande mogu ublažiti simptome i bolove.
•    Hladne obloge: Stavljanje hladnih obloga na čelo i vrat može pomoći u ublažavanju bola tokom napada migrene.

Kada potražiti medicinsku pomoć za migrenu?

Ako imate učestale migrene koje utiču na vaš svakodnevni život, ili ako standardni lekovi ne pomažu, važno je da se obratite lekaru. U nekim slučajevima, migrena može biti znak ozbiljnijih stanja, pa je važno dobiti odgovarajuću dijagnozu i tretman.

Najčešća pitanja o medicinskoj pomoći za migrenu

1. Kada treba da potražim medicinsku pomoć zbog migrene?

•    Imate jake glavobolje koje ne prolaze ili se pogoršavaju.
•    Glavobolje ometaju vašu svakodnevnu rutinu ili posao.
•    Standardni lekovi protiv bolova ne pomažu.
•    Imate više od četiri migrene mesečno.
•    Osećate neurološke simptome kao što su slabost, utrnulost ili problemi sa govorom.

2. Kako lekar postavlja dijagnozu migrene?

Lekar će postaviti dijagnozu migrene na osnovu vaših simptoma, istorije bolesti i fizičkog pregleda. U nekim slučajevima, biće potrebno uraditi dodatne testove poput MRI ili CT skener kako bi se isključili drugi uzroci glavobolje, poput tumora ili moždanog udara.

3. Koji lekovi se koriste za lečenje migrene?

Lekovi za migrenu se dele na dve grupe:
•    Lekovi za ublažavanje simptoma: Ovi lekovi se uzimaju tokom napada kako bi smanjili bol i nelagodu (npr. ibuprofen, aspirin, paracetamol).
•    Preventivni lekovi: Ako imate česte migrene, lekar može propisati lekove za prevenciju napada, kao što su beta blokatori, antidepresivi ili antiepileptici.

4. Da li postoji specijalista za lečenje migrena?

Naravno. Neurolog je specijalizovan za bolesti nervnog sistema, uključujući migrene i druge vrste glavobolja.

5. Da li promene u načinu života mogu pomoći u smanjenju migrena?

Pomene u načinu života mogu značajno smanjuju učestalost i intenzitet migrena. Preporučuje se redovan san, izbegavanje okidača, redovna fizička aktivnost i razne tehnike opuštanja.

6. Da li je potrebna hospitalizacija zbog migrene?

Hospitalizacija zbog migrene je retka i obično je neophodna samo ako su napadi izuzetno jaki i ne reaguju na standardne terapije, ili ako migrena prati ozbiljne neurološke simptome poput problema sa vidom, govorom ili motoričkim funkcijama.

7. Postoji li trajno rešenje za migrenu?

Iako ne postoji trajno izlečenje za migrenu, mnogi pacijenti uspevaju da kontrolišu simptome kombinacijom lekova i promena u načinu života. Uvođenje preventivnih terapija i izbegavanje okidača može značajno poboljšati kvalitet života, a pre svega pozitivan stav prema životu.